Вијести
Значај имунизације и појава морбила у Републици Српској


Сва дјеца у Републици Српској имају право на бесплатну вакцинацију против десет тешких, заразних болести. Са вакцинацијом се започиње још у породилишту, ако дијете нема контраиндикацију да прими вакцину (мала порођајна тежина, прематуритет, урођени или стечени дефицит имунитета) и наставља у Специјалистичкој амбуланти из педијатрије и кроз Хигијенско епидемиолошку службу.
Шта је вакцина?
Вакцина подразумијева уношење ослабљеног узрочника болести у организам са циљем стварања имунитета. Количина узрочника који се уноси у организам веома је мала и не може изазвати болест, али је довољна да изазове одговарајући имуни одговор и заштити домаћина од болести.

Како се обавља вакцинација и да ли су вакцине сигурне?
Све вакцине у нашој држави су обавезне и дају се у бутину или руку овисно од узраста. Апсолутно је неспорно да су вакцине сигурне. Као и остали лијекови, вакцине пролазе кроз 3 фазе производње и потребно је више од 24 мјесеца за производњу једне вакцине. Прије него се одобри употреба, све вакцине прођу контролу од 250 до 300 неовисних лабораторија. У нашој земљи, све вакцине обезбјеђује ЈЗУ Институт за јавно здравство Републике Српске одакле се врши дистрибуција по осталим градовима поштујићи хладни ланац транспорта.
Против којих болести се вакцинишемо у Републици Српској?
Туберкулоза је заразна и опасна болест, узрочник првенствено погађа плућа, али се може изоловати из бубрега, мозга, костију и не тако ријетко могући су „расијани“ облици ТБЦ –а, тј. милијарна туберкулоза.
Хепатитис Б је вирусно обољење које се превасходно преноси полним путем, али су могући и други начини обољења. Погађа јетру што на крају доводи до цирозе или хепатоцелуларног карцинома.
Дифтерија је врло заразна и озбиљна инфекција грла, која може узроковати гушење код дјеце. Бактерија која узрокује дифтерију лучи оторв који може узроковати оштећења опасна по живот, укључујући оштећења срца, бубрега и нервног система.
Тетанус узрокује бактерија која је присутна у земљи и може се наћи у животињским фекалијама. Бактерија може инфицирати ране и ствара јак токсин који узрокује тешке грчеве и респираторну парализу, а понекад и смрт. Болест није заразна међу људима и не може се пренијети са човјека на човјека.
Велики кашаљ је врло заразна респираторна инфекција, која може трајати неколико мјесеци са тешким нападима кашља и може довести до упале плућа. За бебе, болест може бити врло тешка и опасна по живот.
Дјечја парализа је вирусна болест која се шири путем контаминиране воде. До 1960 – их година у бившој држави много људи је умрло, остало парализовано или добило доживотна оштећења због дјечје парализе (полиомијелитиса). Међутим, због боље хигијене и опште вакцинације, болест је искоријењена.
Hemofilus influenzae тип б (HIB) је бактерија која може узроковати озбиљне инфекције које брзо напредују, посебно међу дјецом млађом од 5 година. Ако HIB доведе до сепсе или упале можданица ризик за смрт је 5 – 10%, међутим они који преживе могу имати трајна оштећења која неће проћи као што је глухоћа или епилепсија.
Мале богиње (Морбиле)
су високо заразна и често тешка вирусна болест која изазива високу температуру, кашаљ и осип. Лако се шири капљичним путем. Могу довести до компликација и посљедица као што су упала мозга, уха, плућа и не тако ријетко смртног исхода. Ризичне групе су дјеца старости до мјесец дана, труднице и старији преко 50 година живота. НЕ ПОСТОЈИ ЛИЈЕК ЗА ОВУ БОЛЕСТ.
Зушке (Паротитис) су заразна вирусна болест која првенствено погађа пљувачне жлијезде и централни нервни систем. Уобичајене посљедице су менингитис и енцефалитис, што може довести до трајног оштећења слуха или глухоће. Дјечаци који се разболе након пубертета, могу добити орхитис или упалу тестиса, што у ријетким случајевима може досвести до стерилитета.
Рубела (Црвенка) су обично безопасно вирусно обољење код дјеце и одраслих, међутим ако оболи трудница велики је ризик побачаја или тешких оштећења плода. Захваљујући вакцинацији, дуго нису забиљежени случајеви оштећења плода са рубеолом.
Какву заштиту пружа вакцина?
Већина дјеце која су вакцинисана, добија тиме добру заштиту од озбиљних болести. Они који не могу бити вакцинисани због одређених контраиндикација (добна граница, онколошки пацијенти, стечени или урођени поремећај имунитета, труднице ...) добрим дијелом су заштићени ако је колективни имунитет или стопа вакцинације изнад 95%. Битно је истаћи да ако болест тренутно није присутна у популацији не значи да се узрочници не налазе у околини!!!
Који нежељени ефекти се могу јавити?
DTaP –IPV – Hib (Pentaxim): Уобичајено (код најмање 1 на 100 вакцинисаних): црвенило, отицање и осјетљивост на мјесту убода, благо повишена температура, прољев и повраћање.
Одојчад: (дјеца од 1 од 12 мјесеци): Ријетко (код мање од 1 на 1000 вакцинисаних) или врло ријетко (мање од 1 на 10.000 вакцинисаних): неутјешан плач неколико сати, грозница која не пролази или иде до преко 39° C, тешко отицање или црвенило, грозница, грчеви, млитавост и блиједа кожа, копривњача.
Старија дјеца: Ријетко (код мање од 1 на 1000 вакцинисаних) или врло ријетко (код мање од 1 на 10.000 вакцинисаних): грозница која не пролази или иде преко 39° C, тешко отицање или црвенило, копривњача, алергијска реакција.
Вакцинација против малих богиња, заушака и рубеле
Уобичајено (код мање 1 на 100 вакцинисаних): Црвенило, отицање и осјетљивост на мјесту убода. Нека дјеца добивају реакцију сличну благој варијанти болести, најчешћи су грозница и осип 1 – 2 седмице након вакцинације. Дјеца нису заразна и симптоми обично нестану у року од неколико дана. Након друге дозе вакцине ове реакције су мање уобичајене. Ријетко (код мање од 1 на 1000 вакцинисаних) или врло ријетко (код мање од 1 на 10.000 вакцинисаних): пролазни благи бол у зглобовима, грозница, грчеви, алергијске реакције.
Предности и мане вакцинације
Не постоје лијекови који за собом не носе никакве ризике, али Агенција за јавно здравство сматра да је ризик од болести много већи од ризика коју са собом носи вакцина што нам показује актуелна епидемилошка ситуација и појава морбила као и број смртних случајева у сусједној Републици Србији.

др Славен Крајина, спец. педијатрије




« Претходна
Сљедећа »