Вијести
Развој говора и језика - Боље спријечити него лијечити


Bolje spriječiti nego liječiti


Данас живимо у свијету гдје, све оно што се прије сматрало здравом игром, сада је постало саставни дио третмана. Живот је све бржи, захтјеви који су постављени пред родитеље, а самим тим и пред дијете су све већи. Од најраније доби дијете не само да може, него и жели активно да се развија, да учи и истражује свијет око себе и зато тражи родитељски пажњу и подстицај. Доказано је да дјеца која су одрасла у породицама без родитељске пажње значајно заостају у интелектуалном и говорном развоју.


За развој говора потребно је људско окружење. Када то кажемо, значи да је за говор потребна комуникација, никако једносмјерана стимулација, када дијете сједи испред телевизора и слуша компјутеризован глас и говор цртаних ликова. Телевизор и телефон од дјетета не захтијевају никакву повратну информацију. Кроз историју су описани случајеви дјеце која су игром судбине одрастала у друштву животиња, а не људи, и која зато никада нису научила говорити. Без обзира што су данас у развијеном друштву такви случајеви готово немогући, ипак постоје дјеца која живе у добростојећим породицама високосоцијалног статуса, али немају потребну родитељску пажњу и препуштена су сама себи или незаинтересованим дадиљама. У нашем окружењу су чести случајеви дјеце која су окружена скупоцјеним играчкама које их мало занимају, досађују се, желе прилике за игру у учење и недостаје им оно најважније - да се родитељи њима баве. Са друге сране у породицама нижег социоекономског статуса родитељи или немају времена или услова да дјеци пруже довољно пажње те таква дјеца често заостају у развоју говора и у основну школу полазе неприпремљена.

Одвојите дневно бар сат времена који ћете посветити активној стимулацији дјечијег развоја кроз игру, шетњу, учење пјесмица, читање сликовница...

Нажалост, хиљаде дјеце у нашем окружењу, умјесто да се играју са вршњацима, вријеме проводе са логопедима у здравственим установама или играјући игрице на телефонима. Родитељи најлакше и најбоље уче своју дјецу јер их они познају много боље од свих љекара и терапеута.

Мира Цвијановић, магистар логопедије




« Претходна
Сљедећа »